петак, 5. јун 2015.

 Часови слушани 15. 3. 2015.


„Ропство Јанковић Стојана“



Током обраде песме „Ропство Јанковић Стојана“ није испоштована структура часа приликом обраде епске песме. У самој интерпретације превелик простор посвећен је историјским чињеницама („историцизирање“), а готово нимало пажње није посвећено начину на који су историјске чињенице транспоноване у епску песму путем устаљених формула. Изузев овог, дошло је и до грешке приликом одређења стилских фигура, па су најпрепознатљивији стихови ове песме („Вила гњиздо тица ластавица, / вила га је за девет година, / а јутрос га поче да развија; / долети јој сив-зелен соколе / од столице цара честитога, / па јој не да гњездо да развија“) одређени као алузија, а не као алегорија! Ни у избору наставних метода није било превише креативности (монолошка и дијалошка), док су питања била претежно репродуктивног типа, а ученици су махом препричавали одређене сегменте песме и проналазили места која илуструју одређену појаву о којој наставница говори. 


„Кнежева вечера“


Обрада песме „Кнежева вечера“ протекла је без уводне мотивације, што се с обзиром на чињеницу да су часови били скраћени и не може превише замерати. Иако није било инвентивних наставних метода и начина рада, дијалог је текао много спонтаније, а ученици су били знатно активнији и задовољнији приликом часа. У појединим деловима часа наставница је губила сувише времена не би ли ученици тачно истакли (погодили) реч коју она захтева од њих. Ту је, свакако, требало ученицима указати на појам који се од њих тражи и наставити дијалог даље, ка новим проблемима у делу. Анализа свих битнијих чинилаца у епској песми била је извршена у оној мери у којој је то време дозвољавало. Ипак, поједини аспекти дела као и везе са новозаветном литературом готово уопште нису истражени, а и када је о њима било речи, то није урађено на прави начин.




Линк ка филму „Бој на Косову“ Здравка Шотре по тексту Љубомира Симовића:

 https://www.youtube.com/watch?v=TRZ0DZbbZTw

Нема коментара:

Постави коментар