ПРОЈЕКАТ РАСТКО

Пројекат Растко (Електронска библиотека српске културе) јесте назив за издавачки, културни и образовни пројекат посвећен српској култури и уметности. Овај пројекат име је добио по Растку Немањићу. Најпознатији сегмент овог сајта јесте дигитална библиотека. 

У наставку приказа највише пажње посветићемо књижевним текстовима на овом сајту. Садржаји из књижевности разврстани су у четири велике скупине:

1)      Усмена књижевност;

2)      Литургичка књижевност;

3)      Уметничка књижевност;

4)      Наука о књижевности.

Стране Усмена књижевност и Литургичка књижевност веома су богате самим књижевним делима која понајбоље репрезентују те видове књижевног стваралаштва. Но, изузев тога, на овим странама могу се пронаћи и бројни текстови који се баве проучавањем ових области књижевног стварања:  За и против Вука Меше Селимовића; О лику Филипа Вишњића и других гуслара Вукова времена, О српском народном песништву Војислава М. Јовановића; чланци Дејана Ајдачића („О мотиву бекства са бацањем магичних предмета у народним бајкама“, „О клетви у усменој књижевности“ и „Прилог проучавању благослова у усменој књижевности“), чланак Радмиле Маринковић „Средњовековна књижевност“ и др. За ученике ови чланци и студије могу бити нарочито драгоцени јер се могу подробније упознати с делима удаљених и њима мање познатих епоха.

Готово је идентична ситуација и на осталим странама (Уметничка књижевност и Наука о књижевности). У оквиру стране Уметничка књижевност поједини аутори, попут Милорада Павића, Миодрага Павловића и Растка Петровића, имају електронске библиотеке, којима се налази главнина њихових дела. Поред ове четири велике скупине књижевних дела, могуће је приступити и савременим драмама и српској фантастици.

Ученицима основних и средњих школа посебно може бити од користи и пречица до Кратке историје српске књижевности Јована Деретића, која представља сажету варијанту познате Историје српске књижевности овог аутора.

Како би се упознали са актуелним дешавањима на сајту и новинама у раду сајта, корисници могу приступити картици Новости. На страни Новости уредно су изнесене све актуелности на сајту, а убележени су и датуми тих промена те ова страна у великој мери подсећа на својеврстан блог (web-дневник).

На сајту се налазе текстови на оба писма – ћирилици и латиници. Значајан квалитет сајта јесте и прилично добра прегледност, као и чињеница да су садржаји сортирани у зависности од свог садржаја те одлично извршено сортирање саджаја умногоме олакшава претрагу корисницима. Књижевни садржаји изузетно су веродостојни, а важно је истаћи и могућност да се текстови, чак и одређени делови текста, преузимају са сајта. Сајт је врло погодан за коришћење из разлога што се на њему не налазе искључиво књижевни садржаји већ и садржаји из других наука и уметности. С обзиром на чињеницу да је књижевност изузетно комплексна за разумевање и нужно изискује поседовање бројних сазнања, ова особеност сајта јесте од немерљиве важности ученицима и свим љубитељима књижевности. 

Линк ка сајту: http://www.rastko.rs/ 

Закључци

Приликом опсервације часова које су држали ментори кључни проблеми били су скраћени часови, који су трајали по 30 минута. Скраћени часови били су вишеструко непогодни и по ученике и по наставнике те је стога неке вредносне судове о опсервираним часовима врло тешко извести.  Но, и поред свих тешкоћа у погледу недостатка времена, поједине наставне јединице обрађене су сасвим добро, пре свих мислим на „Императив“ и „Бонтон“.

На основу опсервираних часова, закључујемо да су часови у основној школи били знатно занимљивији и успелији, подстицали су ученике на креативност и инвентивност. Притом, не желимо да негирамо квалитете наставе у средњој школи, али је очигледно да је настава у средњој школи у великој мери заснована на дијалошкој или монолошкој методи те да је присуство иновативних метода (истраживачке, проблемске, игровне) врло ретко, док је доминантни облик рада фронтални.

Током опсервације имали  смо прилику да уочимо добре и лоше поступке у настави, док смо  се приликом држања часова трудили  да у што већој мери применимо поступке које савремена методика наставе српског језика и књижевности сматра сврсисходним и испоштујемо кључна начела на којима треба да почива настава овог предмета. Рад са колегама у групи био је јако конструктиван и занимљив, а нарочито њихова несебична подршка, мишљења и сугестије, које су имале корективну улогу током нашег  хоспитовања.

Менторке које су водиле процес хоспитовања пружале су нам подршку и упућивале савете како бисмо побољшали своју наставу и отклонили недостатке. На крају, можемо рећи да су нам  опсервирани и држани часови у огромној мери користили. Свакако је држање часова било неупоредиво значајније у том погледу, јер је за нас представљало ново искуство, током којег смо  били у улози наставника, а не у улози ученика као у претходном делу нашег школовања.

Свим држаним часовима, наравно, нисмо  подједнако задовољни. Далеко смо задовољнији одржаним часовима који се тичу језика, а мање смо задовољни часовима из књижевности. Искрено се надамо и верујемо у успешнији рад у настави књижевности и отклањање недостатака које сада уочавамо. Иако се надамо да ћемо се у наставку нашег  професионалног усавршавања бавити понајвише научним радом, имамо изразиту жељу да овладамо методичком теоријом и праксом.

Завршна фаза: After party

Прослава успешно одржаних испитних часова. Предавачи коначно могу да дају себи одушка:

Стекли смо и једно важно познанство, будућа звезда наше естрадне сцене, учесник популарног ТВ шоуа „Пинкове звездице“, перспективни Тодор Китановић са својим предавачима:

 Напоран рад се на крају увек исплати. Николи је била част да прими још једно од многобројних признања у његовој методичкој каријери. Заслужено је добио пехар за прво место на Методичкој олимпијади за најспонтаније урађену најаву наставне јединице:

Фаза II: Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце!

Употреба ИКТ-а у настави

Ђаци ентузијастично учествују у разговору.

Ау, што је школа згодна, лечи лењост и самоћу...

Фаза I: Ниски старт

6:00 ам: Добар професор је раноранилац, стога устајемо рано и изводимо јутарње истезање пред час.

 Ко рано рани, две среће граби! 

6:12 ам: Најјаче оружје сваког наставника је блистави осмех. Млади методичари, имајте ово увек на уму!

Јаки зуби и тврд орах сломе!

6:27 ам: Правилан рад гастро-интестиналног система је предуслов за успешно одржан час. Због тога је наш избор добро избалансирани доручак.

Знање на уста улази!

  

              Свако се разбуђује на свој начин, неко уз чај, неко уз Зајечарско.

6:44 ам: Професор мора бити пријатне спољашњости. Зато на његовом изгледу ради читав тим професионалаца.

      

7:31 ам: Nota bene: Да би професор стигао на време, мора да крене пре времена!

Festina lente!

7:52 aм: Професор стиже на одредиште, школски дан може да почне!

Vasilisa ante portas!

 Уводна фаза:Кондиционе припреме

Василиса и Никола обављају прву фазу припрема за држање испитних часова. Изабрана је локација мање познатог села Копајкошара ради што бољег прилагођавања свим условима, али и упознавања природних лепота наше домовине.

Епизода: Локални мештанин

Локални мештанин упознаје Николу са знаменитостима источне Србије.

Никола показује на чудотворну воду коју је локални мештанин управо захватио са чувеног лековитог извора Копајкошаре.

Лековити извор Копајкошаре

У пећини Самар

Родило се пријатељство са локалним мештанином. У знак захвалности за интересантне приче о знаменитостима источне Србије које нам је испричао, повезли смо га до његовог пребивалишта.

Епизода: Мануелни рад

У следећој фази кондиционих припрема за држање испитних часова спојили смо лепо и корисно и бавили се друштвенокорисним радом. Са великим ентузијазмом приступили смо фарбању ограде и обрађивању винограда у оближњем селу Азбресница.

У опуштеној атмосфери, након успешно обављених кондиционих припрема и завршене почетне фазе, необавезно ћаскамо о методичким проблемима савремене наставе и изазовима који нас даље ишчекују. Локални мештанин је постао стандардни члан оваквих окупљања и својим идејама је у многоме допринео квалитету појединих касније одржаних часова.

„Хуманизам и ренесанса“ 

Час на коме је требало указати на основне карактеристике раздобља хуманизма и ренесансе протекао је прилично лоше. Доминантна метода на часу била је монолошка метода са врло мало дијалошких секвенци. Иако је у питању час на коме ученике треба упознати са неким новим раздобљем, требало је паралелама са средњовековном књижевношћу која је тек обрађена (и њима позната) подстицати активност ученика. Оваквим приступом ученици су остали потпуно пасивни и врло мало активно учествовали у обради саме наставне јединице.

 Генерализација је постојала на часу, а на табли су биле исписане кључне одлике овог раздобља у књижевности. За домаћи задатак ученици су добили да уоче сличности и разлике између средњовековног раздобља и раздобља хуманизма и ренесансе. Сâм домаћи задатак има смисла и оправдања, али, као што смо раније и споменули, требало је на тим паралелама првенствено инсистирати на самом часу.

Линк за композицију ренесансног композитора Ђованија Габријелија: https://www.youtube.com/watch?v=iOEg4qn5n7Y

 „Урош и Мрњавчевићи“

Структура часа обраде епске песме није била уважена ни на овом часу те се тако десило да питање о утисцима које је песма побудила код ученика дође у завршном делу часа. Сâм приступ песми, без обзира на наведен недостатак, не може се окарактерисати као лош, мада треба признати да је етичка димензија песме била пренаглашена и сувише пажње посвећено је повезивању са животним искуством, што је утицало да се уметнички квалитети песме пренебрегну током анализе или обраде у сразмерно мањој мери него што би требало.

Дакле, у обради песме Урош и Мрњавчевићи превише пажње усмерено је на истраживање идејног и етичког слоја у песми, који збиља јесте значајан и занимљив, но пошто битно нарушава проучавање осталих чинилаца књижевног дела, нужно се поставља питање његове оправданости. Дијалошка метода била је доминантна и спроведена је сасвим пристојно, али се и на овом часу појавио проблем са предугим инсистирањем да ученици изговоре баш реч на којој наставница инсистира. Синтеза обрађене песме извршена је, док је домаћи задатак изостао.

Часови слушани 23. 3. 2015.

„Бонтон“ 

Овај час био је знатно раније припремљен те смо присуствовали само излагању ученичких постигнућа на основу групног рада. На часу бонтона ученици осмог разреда показали су изванредну маштовитост и одлично познавање говорне културе, чиме смo били одушевљени. Група која је била најуспешнија направила је краћи филм о еколошком бонтону са елементима хумора, и то је дефинитивно био најбољи ученички рад на тему бонтона. Било је и других квалитетних радова, но поменути је свакако био најуспелији. Посебан квалитет овог часа био је тај што су ученици који нису излагали пажљиво слушали своје другове који су се трудили да на што ефикаснији начин представе резултате свог рада.

Линк за eдукативни филм „Није тешко бити фин“: https://www.youtube.com/watch?v=6GWrMWrXq2E

„Седефна ружа“ Гроздане Олујић 

Ученици су текст бајке читали код куће, с обзиром на то да су часови били скраћени, па би читање бајке на часу одузело сувише времена. Структура часа на коме се обрађује бајка у великој мери није била испоштована. У једном делу часа ученици су сасвим успешно радили у пару на решавању одређених задатака на наставном листићу, док је у остатку часа доминирала је дијалошка метода. Ипак, главни недостатак био је тај је што је много чинилаца саме бајке остало недотакнуто приликом анализе, није указивано на специфичности ауторске бајке, није било повезивања са другим књижевним остварењима (пре свега, са бајком „Небеска река“ исте ауторке), а изостала је и синтеза. Домаћи задатак био је креативан и подстицајан за ученике – напишите другачији крај бајке „Седефна ружа“. 

Часови слушани 19. 3. 2015.

„Глаголски облици за означавање времена“ 

Час „Глаголски облици за означавање времена“ био је час обнављања и утврђивања. Почео је уводном мотивацијом, али је она прилично лоше била изведена. Наставница, притом, није користила лингвометодички текст, већ је наводила издвојене примере који илуструју одређене језичке појаве. Писање свих примера на табли трајало је дуго (неекономичност) те је било боље поделити лингвометодичке предлошке ученицима како се време не би губило. Записивање примера условило је да табла буде претрпана примерима и, самим тим, нерационално искоришћена. Ученици су затим подељени у групе, а њихов задатак био је представљање одређеног глаголског облика. Наизглед не тако лоша идеја, зар не? Међутим, због раније споменуте неекономичности, нису све групе одржале излагање на тему коју су добиле, а представљање глаголских облика свело се на ишчитавање реченица из Граматике. Наравно, јасно је да је индивидуално ангажовање ученика било готово занемарљиво. 

„Императив“ 

На овом часу примењене су иновативне наставне методе, инсистирало се на групном раду, док су ученици показали висок степен активности и учешћа у раду на часу. Уз то, инсистирано је на развијању ученичке креативности, што је један од кључних квалитета савремене наставе. Треба похвалити приступ наставника при обради императива који се граничи са констрастивним, јер је наставница инсистирала на разликама између дијалекта и стандардног језика. Наставница је користила лингвометодички предложак, а дијалог са ученицима био је крајње продуктиван. Ученици су затим подељени у групе, а њихови задаци требало је да покажу различите могућности употребе императива (прагматички аспект). Табла је била знатно боље искоришћена, а наставница се послужила илустрацијом (сликом круне која указује на императора) како би ученицима помогла да запамте императив. Час је имао и генерализацију, а домаћи задатак био је врло инспиративан – ученици су као задатак добили да послушају неку популарну песму и у њој издвоје облике императива. 

Линк за популарну песму „Додирни ми колена“ групе Зана, која обилује императивима: https://www.youtube.com/watch?v=hxHmWtqIAjM

 Часови слушани 15. 3. 2015.

„Ропство Јанковић Стојана“

Током обраде песме „Ропство Јанковић Стојана“ није испоштована структура часа приликом обраде епске песме. У самој интерпретације превелик простор посвећен је историјским чињеницама („историцизирање“), а готово нимало пажње није посвећено начину на који су историјске чињенице транспоноване у епску песму путем устаљених формула. Изузев овог, дошло је и до грешке приликом одређења стилских фигура, па су најпрепознатљивији стихови ове песме („Вила гњиздо тица ластавица, / вила га је за девет година, / а јутрос га поче да развија; / долети јој сив-зелен соколе / од столице цара честитога, / па јој не да гњездо да развија“) одређени као алузија, а не као алегорија! Ни у избору наставних метода није било превише креативности (монолошка и дијалошка), док су питања била претежно репродуктивног типа, а ученици су махом препричавали одређене сегменте песме и проналазили места која илуструју одређену појаву о којој наставница говори. 

„Кнежева вечера“

Обрада песме „Кнежева вечера“ протекла је без уводне мотивације, што се с обзиром на чињеницу да су часови били скраћени и не може превише замерати. Иако није било инвентивних наставних метода и начина рада, дијалог је текао много спонтаније, а ученици су били знатно активнији и задовољнији приликом часа. У појединим деловима часа наставница је губила сувише времена не би ли ученици тачно истакли (погодили) реч коју она захтева од њих. Ту је, свакако, требало ученицима указати на појам који се од њих тражи и наставити дијалог даље, ка новим проблемима у делу. Анализа свих битнијих чинилаца у епској песми била је извршена у оној мери у којој је то време дозвољавало. Ипак, поједини аспекти дела као и везе са новозаветном литературом готово уопште нису истражени, а и када је о њима било речи, то није урађено на прави начин.

Линк ка филму „Бој на Косову“ Здравка Шотре по тексту Љубомира Симовића:

 https://www.youtube.com/watch?v=TRZ0DZbbZTw